09/06/2015

Šta je Gorilla glass?

Verovatno ste već čuli za kovanicu “gorilla glass”; možda ga imate na svom mobilnom telefonu. Da li ste se ikad zapitali šta je to zapravo i kako se pravi? Mi ćemo vam dati odgovore na ova pitanja.

Prosto rečeno ovo je specijalna vrsta stakla dizajnirana tako da staklo bude tanko, lako i otporno na oštećenja. Ova tehnologija ima veoma veliku primenu u elektronskoj industriji i koristi se na prenosivim elektronskim uređajima – mobilnim telefonima, tabletima, lap-topovima, pa čak i na ekranima televizora.

Ovako izgleda Gorila staklo

Ovako izgleda Gorila staklo

Ko je izmislio Gorilla Glass?

“Gorilla glass” je brend poznate američke kompanije Corning koja ga je razvila. Istorija ovog proizvoda počinje još daleke 1960.-te godine. Corning-ovi stručnjaci su vršili različite hemijske eksperimente sa staklom da bi ga ojačali i najzad su uspeli stvorivši  “Chemcor”. Ova vrsta stakla se koristila u automobilskoj industriji (naročito na trkačkim modelima koijima je znatno smanjivalo težinu), avionskoj industriji i farmaciji sve do polovine 1990-tih.

Corning ponovo pokreće eksperimente koji će još više ojačati i istanjiti staklo 2005.-te godine. Eksperimenti su bili veoma uspešni i nastavljeni su i danas. Sada je u upotrebi već četvrta generacija ovog proizvoda.

Kako se pravi ovo staklo?

Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan – uključuje neverovatno visoke temprature, posebnu hemijsku mešavinu, robote i specijalnu toplu, slanu kupku. Za početak, recimo da Corning uzima silicijum dioksid (SiO2), kombinuje ga sa drugim hemikalijama i  sve to topi u staklenu masu. Dobijeno staklo je aluminosilikat, odnosno staklo koje sadrži aluminijum, silicijum, kiseonik i natrijum (zapamtite ovaj element, Na) i još uvek nije ni po čemu posebno.

Provera čvrstine stakla

U sledećoj fazi se rastopljeno staklo sipa u specijalna korita u obilu latiničnog slova “V”. Izlivanje se ne prekida dok staklena masa ne počne da se preliva iz svog korita. Upravo je  ta prelivena količina stakla ono što se koristi. Automatizovane robotske šake izvlače ove tanke listiće, debele jedva pola milimetra i nose ih na dalju obradu.

Finalni proces je ono što čini “Gorilla” staklo jedinstvenim – to je topla, hemijska kupka u kojoj se vrši jonska izmena između jona natrijuma (evo zašto je natrijum bitan) iz samog stakla i kalijuma koji se nalazi u slanoj kupki. Pošto su joni kalijuma veći od jona natrijuma, oni ne mogu tek tako da se smeste u složeno hemijsko jedninjenje stakla. Zato je potrebno da se ovaj proces izvrši pod izuzetno visokim temperaturama (preko 400 stepeni Celzijusa) da bi kompresovanje jona moglo da se izvrši na pravilan način. Ono što se ovom zamenom dobija je mnogo čvršće i otpornije staklo, koje je tanko i izuzetno pogodno za kombinovanje sa touch senzorima.

Gorilla Glass i Apple

Zanimljivo je pomenuti da je okidač za ponovno eksperimentisanje koje bi dovelo do boljih performansi stakla bio niko drugi nego Stiv Džobs. On je 2005-te godine tražio od vrha kompanije Corning da naprave veoma jako staklo, otporno na ogrebotine koje će se koristiti za novi Apple telefon (pogađate, kasnije su ga nazvali iPhone). Sve ostalo je istorija. Sa uspehom iPhone-a i “gorilla glass” postaje popularna tehnologija koju su vremenom prihvatili svi proizvođači mobilnih uređaja.

iPhone sa gorila staklom

iPhone sa gorila staklom

Saradnja Apple-a i Corning-a se i dalje nastavlja. Možda vam je poznato da iPhone 6 ima Ion-ojačano staklo posebnu vrstu stakla koju je Corning razvio. Postoje spkulacije da Apple ipak želi nešto čvršći materijal za svoje displeje – safir, pa i Corning usmerava svoj razvoj u ovom pravcu. Ove glasine potvrđuje činjenica da Apple watch čiji ima displej upravo od ovog materijala. Safir je skuplji i povećava cenu krajnjeg proizvoda, ali je ujedno i najotporniji poznati materijal pogodan za postavljanje na displeje prenosivih elektronskih uređaja. Zato se nemojte se iznenaditi ako sledeći iPhone bude lansiran sa safir staklom i bude još skuplji od aktuelnog modela.

Gde se sve koristi Gorilla Glass?

Konačan spisak firmi koje koriste ovu tehnologiju nam nikada neće biti poznat, jer neke kompanije imaju takve ugovore sa Corning-om koji insistiraju da one ostanu u tajnosti. Međutim, i pored toga može se reći da većina vodećih brendova u svetu elektronike danas koristi ovu vrstu stakla da upotpuni svoje uređaje. Neke od njih su Samsung, Soni, Nokia, LG, Lenovo. Detalju listu možete videti na Corning-ovom sajtu.

Konačno pitanje: Da li se Gorilla glass lomi?

Odgovor je: DA. Iako je otpornije na uobičajne padove i udarce ovo staklo ipak nije neuništivo. Ako ga tresnete dovoljno jako, ono će se kao i svako drugo staklo izlomiti i razbiti. Zato ipak budite oprezni sa svojim uređajima.

broken-iphone-display

Slomljen displej iPhone-a