Dolazak do njih, njihova obrada i dalje prosleđivanje je danas moguće posredstvom mnoštva uređaja koji međusobno komuniciraju preko raznih kako lokalnih, regionalnih, tako i globalnih mreža – Interneta i na taj način olakšavaju komunikaciju i razmenu informacija svojim korisnicima.
Kako bi ta komunikacija protekla što jednostavnije, danas poznajemo mnoštvo mrežnih standarda telekomunikacijama a osnovu čine trenutno aktuelne 3 generacije (2G, 3G, 4G) koje su najkorišćenije, najrasprostranjenije i najbitnije za većinu korisnika, kako u Srbiji tako i u svetu.

Mi ćemo Vam ukratko predstaviti svaku od njih i neke od njihovih najbitnijih podstandarda (unapređenih verzija) koje se najčešće koriste na mobilnim telefonima/ tabletima/usb modemima danas.

2G (GSM, GPRS, EDGE) – druga generacija

- GSM – ( Global System for Mobile Communications) ovaj sistem je najstariji od pobrojanih i predstavlja standard koji omogućava prenos glasa i podataka , usluga kao što su SMS poruke i roming. Smatra se mrežom druge generacije jer je razvijen kao zamena za prvu generaciju analognih (1G) mreža. Kasnije su iz nje proistekle još 2 unapređene verzije(GPRS i EDGE) mreža/usluga.

- GPRS – (General Packet Radio Service), predstavlja paketnu uslugu koja je osmišljena sa ciljem da  pomogne GSM mrežu tamo gde je potrebna veća propusna moć i ujedno je prvi standard koji je omogućio u to vreme (pre 2004. godine) mobilnim uređajima i njihovim korisnicima da ozbiljnije počnu koristiti neke od pogodnosti i usluga samog Interneta. Maksimalna propusna moć ovog standarda je oko 9,6 Kbps.
- EDGE(2,5G) – (Enhanced Data for GSM Evolution) takođe predstavlja unapređenu GSM mrežu  i omogućava znatno veći propusni opseg i brži prenos podataka od prethodna 2 standarda. U upotrebi je od 2004. godine a realna brzina prenosa podataka u njoj iznosi 100 Kbps u downlinku (skidanju sadržaja na uređaj) i oko 40 Kbps u uplinku (slanju sadržaja sa uređaja) podataka. Kada Vaš uređaj hvata ovaj tip mreže, najčešći indikator (u zavisnosti od modela do modela) je oznaka “E” pored indikatora jačine signala.

3G (UMTS, HSPA+) – treća generacija

- UMTS - (Universal Mobile Telecommunication Systems) je zvanični evropski standard u okviru treće generacije mreža (3G) koja uz 2G standarde predstavlja najrasprostranjeniji javni sistem mobilne telefonije na planeti. Ova tehnologija, koja je zaživela 2007. godine, sem samih usluga prenosa govora i SMS poruka, počinje da nudi korisnicima usluge kao što su video poziv i još brži prenos podataka pri korišćenju usluge pregledanja Internet sadržaja. Kada Vaš uređaj hvata ovaj tip mreže, najčešći indikator (u zavisnosti od modela do modela) je oznaka “3G” pored indikatora jačine signala.

- HSDPA/HSDPA+  – (High-Speed Downlink Packet Access/ Evolved High Speed Packet Access) predstavlja još usavršeniji standard od UMTS-a i poslednji korak ka 4G mrežama. U Srbiji je trenutno upravo on taj koji omogućava korisnicima svih mobilnih operatora najveće brzine i korisničke protoke koji teorijski iznose do 42 Mbps u downplink-u (skidanju sadržaja na uređaj) i oko 6 Mbps u uplink-u (slanju sadržaja sa uređaja) dok se realne brzine kreću oko 10-15 Mbps u downlink-u , odnosno 1-3 Mbps u uplink-u. Kada Vaš uređaj hvata ovaj tip mreže, najčešći indikator (u zavisnosti od modela do modela) je oznaka “H” (za HSDPA, odnosno “H+” za  unapređenu HSDPa+ verziju), pored indikatora jačine signala.

4G\LTE – četvrta generacija

- LTE (Long Term Evolution) – je ime za poslednju, najnoviju komercijalnu telekomunikacionu tehnologiju koja se smatra četvrtom generacijom u nizu. Ovaj standard unapređuje sve aspekte prethodnih, kako kvalitet, pokrivenost i pouzdanost, tako i same brzine prenosa podataka koje teorijski iznose (u zavisnosti od podverzije samog LTE standarda) od 100 Mbps u downlink-u i 50 Mbps u uplink-u pa naviše (novije verzije nude i još veće brzine). Ono što je bitno za korisnike u Srbiji je to da su sva tri mobilna operatora u fazi testiranja ovog standarda i da u nekom sledećem periodu (nije zvanično najavljeno) planiraju da ga puste u komercijalnu upotrebu. Još se ne zna tačno verzija LTE-a koja će biti ponuđena , pa samim tim se ne znaju ni očekivane brzine, ali je nedvosmisleno da će one biti veliko unapređenje za sve dosadašnje korisnike, koji poseduju 4G telefone, a koji su bili ograničeni na neki od 3G standarda. Kada Vaš uređaj hvata/ bude hvatao ovaj tip mreže, najčešći indikator (u zavisnosti od modela do modela) je oznaka “LTE”, “L” ili “4G”, pored indikatora jačine signala.

Za kraj je bitno napomenuti da na zvaničnim sajtovima od svih mobilnih operatora u Srbiji (Vip, Telekom Srbija, Telenor) imate postavljenu takozvanu “mapu pokrivenosti” gde vam je grafički prikazano područje pokrivenosti svakog od signala koji Vaš mobilni operator nudi na teritoriji republike Srbije.

fotografije : itpro.co.uk, bizlife.rs

Dual SIM telefoni su jednostavni za korišćenje

Dual SIM – dva telefona u jednom

Dual SIM uređaji, dakle, imaju slotove za dve kartice i jednog kada ih stavite posao je završen. Obe kartice rade zasebno (traže sopstvene PIN kodove) i mogu se bez problema povezivati na sopstvene mreže, bez obzira da li su isti operatori u pitanju ili ne. U tom, u stvari, i jeste poenta. Da koristite pogodnosti koje nude dve mreže. Kod interneta je nešto drugačija situacija. Pošto se radi o jednom uređaju, jedna kartica može raditi na 3G-u, dok se druga mora “zadovoljiti” sa 2G-om. Kod Android platforme, u “podešavanjima” lako se može odrediti koja kartica će koristiti koju tehnologiju (2G ili 3G). Ukoliko na jednoj kartici stavite samo 2G, trebalo bi da znate da ne postoji opcija za stavljanje i druge na 2G, ali to ne znači da ne možete koristiti 2G na obe SIM kartice (na primer operater ne podržava 3G tehnologiju).

Na tržištu je sve više Android dual SIM telefona

Android dual SIM telefoni su sve viđeniji

Naravno, obe SIM kartice imaju svoj indikator jačine signala. Takođe, kod osnovnih operacija, kao što su pozivi i SMS, korisnik klikom na brojeve 1 ili 2 bira sa kog će broja izvršiti pomenute radnje.

Dual SIM active

Dual SIM active telefoni su uređaji sposobni da korisniku omoguće korišćenje oba broja u svako vreme. Ovi telefoni su svakako bolji od dual SIM standby konkurenata, ali više koštaju, a i njihove baterije su pod većim opterećenjem (što je sasvim razumljivo).

Dual SIM standby

Dual SIM standby su telefoni uskraćeni za mogućnost istovremenog korišćenja dva broja. Kada se obe kartice ne koriste one su u standby režimu i “čekaju” pozive. Kad dobijete poziv na jednu od dve kartice, ona druga automatski postaje “neupotrebljiva”. Ono što je nezgodno kod ovih telefona jeste to što oba broja ne mogu raditi istovremeno, pa tako, recimo, ukoliko pričate preko jedne kartice, poziv na drugu će biti preusmren na govornu poštu ili će pozivalac biti obavešten da niste dostupni. Ukoliko vam neko šalje SMS poruku na drugi broj, ona će ostati “sačuvana” u SMS servisnom centru i nakon određenog intervala (koji može varirati) će vam biti dostavljena.

Postoje dual SIM modeli telefona koji glavnu karticu smeštaju unutar samog telefona, uglavnom ispod baterije, dok se druga smešta u slot spolja, poput memorijskih kartica.

U našoj ponudi nalazi se veliki broj dual SIM telefona

Idite na mobilnishop.com i jednostavnim klikom dobićete ponudu dual SIM telefona

Našu ponudu dual SIM telefona možete pogledati jednostavnim upitom u opciju pretraga, a sami odlučite koja vrsta telefona sa dve kartice vam je potrebna. Ukoliko ste poslovna osoba, koja u svakom trenutku mora biti dostupna, logično je da ćete odabrati dual SIM active telefon. Ako, pak, pripadate onoj grupi ljudi koja ima dva broja, a ne voli da sa sobom novi dva telefona, onda vaš izbor može pasti na neki od dual SIM standby telefona.

Sajt goodmobilephones.co.uk, koji ne predstavlja neku od relevantnih analitičkih institucija, ali broj ispitanika koji su učestvovali u ispitivanju je više nego “potreban uzorak”, pitao je korisnike mobilnih telefona da li su zadovoljni izborom modela koji su napravili. Na ovo pitanje odgovorilo je čak 1.700 osoba starijih od 18 godina i ispostavilo se da je čak 22% korisnika nekog od iPhone uređaja potpuno do umereno nezadovoljno svojim izborom. Na svakih 5 korisnika, statistički, više od jednog nije zadovoljno svojom odlukom da izabere iPhone telefon.

iPhone je uneo revoluciju u svet mobilne telefonije, ali korisnici uvek žele više, bolje, jače …

Kao razlog svog nezadovoljstva korisnici su naveli kratku autonomiju baterije, relativno skupe aplikacije, nedavne probleme sa isporukom i funkcionisanjem iOS5 softvera, kao i mnogo bolje alternative kod konkurentskih kompanija i to po značajno nižim cenama. Modeli koji su najčešće spomenuti kao buduća zamena iPhoneu bili su Nokia Lumia 800, HTC Sensation XE i Sony Ericsson Xperia arc S. Kao što možete da primetite Britanci su vrlo dobro upućeni u napredne mogućnosti modernih telefona i naveli su uglavnom modele iz najviše kategorije. Veliki broj korisnika je naveo i to da je jedna od najvećih mana iPhone telefona njegov “skučen” displej, koji pored konkurentskih modela od 4 i 4.3 inča, sa svojih 3.5 izgleda smešno i zaostalo. Ogroman broj korisnika smartphonea želi na svom telefonu da igra kvalitetne igre i gleda HD filmove i video zapise, a na iPhoneu to ne mogu da rade na tako visokom nivou koji pružaju, recimo Samsung Galaxy Note ili Nokia X7. Takođe, korisnici se slažu i u tome da Apple previše smara sa iTunes softverom, koji je apsolutni “must have” ako hoćete bilo šta da uradite sa iPhoneom. Takođe, sve više zamerki upućuje se na račun “zaključanog” Bluetootha, koji tek uz određene aplikacije postaje potpuno prohodan ka i od korisnika.

Umesto očekivanog modela iPhone 5 korisnic su nedavno dobili 4S, ali se i on prodaje kao alva

Pa, dobro, ako je verovati ovoj anket, kako je moguće  da se iPhone, posebno iPhone 4S tako dobro prodaje?! Najnoviji model je na svim tržištima napravio haos, ali su korisnici ubrzo uvideli neke od goe navedenih problema, pa je predstojeći period novogodišnjih kupovina vrlo interesantan – pitam se koji će to model izabrati korisnici koji menjaju telefon ili ga, možda prvi put kupuju – iPhone ili neki drugi konkurentski smartphone? Šta vi mislite?!

GSM (Global System for Mobile Communications) predstavlja najpopularniji i najrasprostranjeniji međunarodni standard za digitalnu mobilnu komunikaciju. Namenjen je pre svega za prenos glasa na daljinu i kratkih tekstualnih poruka dužine do 160 karaktera (SMS – Short Message Service). Za sada postoje 4 frekfencije GSM mreža, koje se gupišu QUAD BAND terminom i obuhvataju frekfencijske opsege  od 850 MHz, 900 MHz, 1800 i 1900 MHz. Domaće mreže, uglavnom rade na 900/1800 MHz. Telefoni mogu da budu Quad Band (dve frekfencije), Triple Band i Quad Band – što više frekfencija podržava telefon je više upotrebljiv i omogućava se njegovo korišćenje u gotovo svim državama na planeti.

GPRS (General Packet Radio Service) predstavlja unapređenje GSM mreže koje omogućava prenos podataka kroz mobilnu mrežu, podeljen u pekte.  Korišćenjem GPRS mreže možete pristupiti Wap Internetu (jednostavnom grafičko-tekstualnom netu) ili drugim paketskim mrežama sa svojih mobilnih uređaja brzinama do 114 Kbit/s. Vreme  pristupa aplikacijama i drugim sadržajima na Internetu je znatno kraće nego u  GSM mreži.  GPRS mreža je dostupna svuda gde postoji pokrivenost GSM signalom. Danas se GPRS, ipak izuzetno retko koristi za surfovanje internetom, jer je prenos podataka spor i nepouzdan tokom dužeg period korišćenja (često dolazi do zagušenja).

EDGE (Enhanced Data Rates for Global Evolution) predstavlja dalje unapređenje GSM mreže koje omogućava brži prenos podataka kroz mobilnu mrežu. Unapređenje brzine je postignuto zahvaljujući novom tipu modulacije signala na radio delu mreže, čime je omogućeno dostizanje brzina za prenos podataka bliskih onima koje daje 3G mreža. EDGE mreže omogućavaju prenos podataka pri brzini do oko 300 Kbit/s prilikom preuzimanja podataka (download-a) i 250 Kbit/s prilikom slanja podataka (upload-a). EDGE mreža je na raspolaganju svuda gde postoji pokrivenost GSM signalom. Ono što je ističe od UMTS ili 3G mreža drugih oblika jeste softverska nadogradnja, bez ulaganja u hardver na baznim stanicama, koje je emituju. Stoga je ova mreža jeftinija za instalaciju i njeno održavanje košta manje. Ipak i EDGE pati od česte zagušenosti i preopterećenja, pa nije najpouzdaniji partner za surfovanje Internetom, ali daje veću dozu slobode i lakše se pristupa Internetu nego na GPRS mrežama.

3G (UMTS/WCDMA) je skup standarada mobilnih telekomunikacija “3G Bežične mreže”, uključujući GSM, EDGE, UMTS, i CDMA2000, kao i DECT i WiMAX. Servisi uključuju širokopojasni bežični prenos zvuka (telefon), video pozive, i bežični prenos podataka (internet), i sve to istovremeno u mobilnom okruženju. U poređenju sa 2G (GSM) i 2.5G (EDGE) mrežama, 3G dozvoljava istovremeno telefoniranje i korišćenje usluga prenosa podataka, kao i veće brzine prenos podataka (do 14.0 Mbit/s za preuzimanje i do 5.8 Mbit/s za slanje od korisnika). International Telecommunication Union (ITU) definisao je 3. generaciju (3G) kao standard mobilne telefonije IMT-2000. Nedostatak 3G mreža jeste to što se bazne stanice moraju nadograditi novom opremom, zahtevaju posebne 3G telefone za korišćenje, troše više energije i zahtevaju mnogo više baznih stanica za kvalitetno pokrivanje terena. Signal je takoreći mnogo kraći nego na GSM mrežama.

HSPA+ (Evolved High Speed Packet Access) predstavlja unapređenje mobilnih mreža treće generacije (3G mreža) kojim je postignut još brži prenos podataka korišćenjem istog frekvencijskog spektra namenjenog za 3G. Prenos podataka u ovim mrežama omogućava brzine do 42 Mbit/s kod preuzimanja podataka (download-a) odnosno 5.7 Mbit/s kod slanja podataka (upload-a). U ovom trenutku HSPA+ tehnologija je dostupna u Telenor i Vip mobilnim mrežama.

Ako vam i dalje nešto nije jasno – pitajte nas, tu smo zbog vas! Za kraj, pogledajte neke od najboljih 3G uređaja na domaćem tržištu.